OVOGODISNJI SLOGAN, POD KOJIM SVJETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA (WHO) OBILJEŽAVA OVAJ DAN, GLASI:
DAJTE KRV, DAJTE NADU: ZAJEDNO SPAŠAVAMO ŽIVOTE
Na ovu važnu temu govorio je naš doktor Ljubiša Trifković specijalizant psihijatrije.
Svake godine 14. juna, zemlje širom sveta obeležavaju Svetski dan davalaca krvi . Ovaj događaj služi podizanju svesti o potrebi za bezbednom krvlju i krvnim proizvodima i zahvalnosti dobrovoljnim, neplaćenim davaocima krvi za njihovu krv koja spasava živote.
KRV KAO LEK
Krv je tečno tkivo koje se sastoji od krvnih zrnaca (eritrocita, leukocita, trombocita) i krvne plazme, koja sadrži proteine, hormone, minerale, antitela, masti… Krv i krvni proizvodi se prenose bolesnoj osobi kao lek putem transfuzije.
ZAŠTO DOBROVOLJNO DAVANJE KRVI?
Krv se ne može veštački proizvesti. Jedini izvor ovog leka su ljudski davaoci krvi. Svi mi, kada nam je potrebna krv, zavisimo od dobrovoljnih davaoca.
Krv i krvni proizvodi su neophodni resursi za efikasno lečenje:
- žene koje pate od krvarenja povezanog sa trudnoćom i porođajem
- pacijenti sa poremećajima krvi i koštane srži, naslednim poremećajima hemoglobina i imunodeficijencijskim stanjima
- žrtve trauma, vanrednih situacija, katastrofa i nesreća
- pacijenti koji se podvrgavaju naprednim medicinskim i hirurškim procedurama.
Ko je dobrovoljni davalac krvi?
Prema definiciji koju su postavili Međunarodno društvo za transfuzijsku medicinu (ISBN), Međunarodna federacija Crvenog krsta (IFCR), Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Savet Evrope, a koja je prihvaćena u svim zemljama sveta, dobrovoljni davalac krvi je osoba koja daje krv, plazmu ili ćelijske komponente krvi po svojoj slobodnoj volji i za to ne dobija nikakvu naknadu, ni novčanu niti na način koji se može smatrati zamenom za novac.
Dobrovoljni davalac krvi je indirektan, aktivan učesnik u lečenju pacijenata, tj. on je aktivna veza između zdravog dela društva i pacijenta.
Ko može da da krv?
Davalac krvi može biti svaka zdrava, odrasla osoba, starosti od 18-65 godina kod koje se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju, niti osobu kojoj bi se ta krv primenila.
To znači da je potrebno da se zadovolje sledeći kriterijumi:
- Da je osoba zdrava, dobrog opšteg stanja
- Starost: od 18 do 65 godina, do 60 godina ako se krv daje prvi put.
- Telesna težina: iznad 55 kg, proporcionalna visini.
- Telesna temperatura: do 37°C.
- Krvni pritisak: sistolni 100 do 180 mm Hg, dijastolni 60 do 110 mm Hg.
- Puls: 50 do 100 otkucaja u minuti.
- Hemoglobin: muškarci 135 g/l, žene 125 g/l.
Muškarcima koji daju krv je dozvoljeno da daju krv do 4 puta godišnje, sa razmakom od 3 meseca između davanja. Ženama koje daju krv je dozvoljeno da daju krv do 3 puta godišnje, sa razmakom od 4 meseca između davanja.
Moguće je da će donor biti privremeno odbijen ako:
- pati od blage, prolazne bolesti (virusna bolest, prehlada , bakterijska infekcija)
- žena ima menstruaciju, doji ili je trudna
- je imao operaciju ( doniranje krvi nakon operacije se ne preporučuje ), endoskopski pregled ili je primio transfuziju u poslednja četiri meseca
- imali su tetovažu ( tetovažu za davanje krvi ), probušili su uho ili drugi deo tela i imali su akupunkturu u poslednja četiri meseca.
Osobe koje pate od ozbiljnih bolesti srca i krvnih sudova, drugih hroničnih zaraznih i nezaraznih bolesti, autoimunih bolesti , kao i one koje zbog svog društvenog ponašanja pripadaju grupama sa povećanim rizikom od obolevanja od bolesti koje se prenose krvlju , kao što su zavisnici od alkohola i droga , osobe koje često menjaju seksualne partnere ili one koje su lečene od polno prenosivih bolesti , biće trajno odbijene.
Davanje krvi – količina
Tokom jednog davanja uzima se oko 450 ml pune krvi, što je približno 10% od ukupne količine, koja se brzo nadoknađuje. Sam postupak traje do 12 minuta, što zajedno sa prethodnim pregledima čini ukupno oko 30 minuta. Nije potrebno biti gladan da biste dali krv, najbolje je pojesti lagani obrok nekoliko sati pre davanja. Treba izbegavati masnu hranu i alkohol jer mogu uticati na kvalitet uzorka.
- U Zavodu za transfuzijsku medicinu svaka doza date krvi se testira na četiri obavezna patogena koji se prenose krvlju :
- hepatitis B
- hepatitis C
- HIV
- uzročnik sifilisa .
Ako je uzorak pozitivan, davalac se obično pismeno obaveštava o svojoj reaktivnosti na jedan od agenasa.
Davanje krvi je bezbedno . Za svakog davaoca se koristi nova, sterilna oprema za jednokratnu upotrebu, tako da ne postoji rizik od zaraze krvlju.
Kako postati dobrovoljni davalac krvi?
Prvi korak u dobrovoljnom davanju krvi počinje odlukom da želite da pomognete onima kojima je pomoć potrebna doniranjem najvrednije stvari koju možete – krvi i tako spasite živote ljudi.
Kontaktirajte društvo Crvenog krsta u vašem mestu stanovanja i raspitajte se o datumima akcija davanja krvi. Postati dobrovoljni davalac krvi je privilegija za zdrave ljude koja takođe uključuje odgovornost prema bolesnima.
