U današnjem društvu, stigma predstavlja značajnu prepreku za mentalno zdravlje i opšte blagostanje pojedinca. Ova negativna društvena pojava, često ukorijenjena u neinformisanosti i predrasudama, posebno je izražena kada je riječ o osobama koje se suočavaju sa duševnim ili mentalnim poremećajima. Upravo o ovoj važnoj temi, stigma i borba protiv stigme, govorila je naša zaposlenica, psihologinja Dijana Lalović, osvjetljavajući izazove sa kojima se suočavaju stigmatizovane osobe i ističući neophodnost razumijevanja, podrške i edukacije.
Stigma u društvenom kontekstu predstavlja negativno obeležavanje pojedinca ili grupe ljudi. Razlozi za to često su nedovoljna informisanost, strahovi i brojna uverenja formirana na bazi pretpostavki, uglavnom proisteklih iz subkultura. Najviše je zastupljena stigma usmerena prema osobama koje pate od duševnih ili mentalnih poremećaja.
Za osobe smeštene u psihijatrijske klinike ili one koje su kod kuće pod psihijatrijskom terapijom, često se koriste pogrdne etikete poput „ludi“ ili „loši“. Takav negativan stav se širi, pa se čak i za čoveka s lakšim psihičkim problemom kaže da je „nenormalan“ ili da „nije u vinklu“.
Poseban izazov predstavlja stigma u kontekstu forenzičke psihijatrije, gde se mentalna bolest često pogrešno izjednačava s opasnošću i kriminalitetom. Na taj način ljudi se potcenjuju, otpisuju, odbacuju i marginalizuju. Odbacivanje i marginalizacija osoba s mentalnim problemima stvaraju još veće posledice i pogoršavaju simptomatologiju obolele osobe, što se dalje proteže i na njenu porodicu, a ima i veliki uticaj na okruženje. Negativne informacije i stavovi se šire, stvarajući i potkrepljujući stid i strah.
Osobe kojima je potrebna pomoć strahuju ili se stide da se obrate stručnom licu, i to postaje začarani krug. Razgovor o mentalnom zdravlju se izbegava, teškoće se kriju, pa se čak i osobe s mentalnim smetnjama skrivaju. Ono što je potrebno razjasniti jeste da su mentalne i duševne bolesti poput svake druge – ako se otkriju na vreme, mogu se uspešno lečiti ili staviti pod kontrolu, a neke i izlečiti. Razlika je u pristupu i načinu lečenja. Nažalost, užurbani način života, povećan nivo stresa i nezdrave životne navike povećavaju rizik od narušavanja mentalnog zdravlja svakom pojedincu.
Stigmatizacija osoba s mentalnim ili duševnim bolestima prepreka je oporavku i napretku društva. Potrebna je podrška, razumevanje i stalne edukacije o mentalnom zdravlju. Borba protiv stigme počinje svakim razgovorom, svakim činom razumevanja. Da bismo napredovali kao društvo, potrebno je da naučimo da gledamo čoveka, a ne njegovu dijagnozu.
Autor: Dijana Lalović
